Ja sam Introvert i ja sam Slobodan!

 

 

Ljudi moji, koliko sam zahvalan za događaj iz prethodnog posta! To je bila prekretnica u mom životu! I to prava, najbolja do sad! Ja sam introvert, ljudi, to sam shvatio, i prihvatio, i znate kako mi lepo leži to i odgovara. Samo je dobvoljno i potrebno da to prihvatiš i dozvoliš. Da jednostavno budeš to što jesi.

Verovatno će sada neki koji ovo čitaju da počnu da govore o identitetu duše, duha itd. Poštujem to. Dugo sam se bavio duhovnošću, decenijama, ali ni jedna duhovnost mi nije pomogla, tačnije, samo mi je odmagala. Zašto? Ne znam, u mom slučaju je tako. Verovatno nisam mogao da se identifikujem sa tim “duhom”, ma koliko se trudio. Poštujem to, kažem, ako nekome to odgovara, samo napred. Ali meni ne. Tako da sam morao da napustim sve to.

Ne kajem se zbog toga. Zapravo, kada sam prihvatio introvert za moj pravi identitet, ja uživam u životu. Sada umem da postavim granice, da prepoznam moje potrebe, i da mudro čuvam svoj prostor i svoje vreme. Konačno sam istinski srećan čovek. I to "tek" u svojoj 43. godini života! Šalim se, nikad nije kasno. Baš sam se namučio. Ali ne kajem se, jer sve je to pomoglo donekle, da dođem do ovoga gde sam sada. Ja sam zahvalan!

Sada, kada znam ko sam i šta sam, istinska sloboda može da počne. Izgleda da je istina i sloboda u tom identitetu koji te definiše. A po mom mišljenju i iskustvu, taj identitet mora biti čvrst, jasan, donekle “opipljiv”. Jeste to delom psiha, nevidljivo je, ali imam telo, to je opipljivo. Ekart Tol, na primer, kaže da ne treba da se identifikujemo sa telom i umom. Ne samo on, nego i mnogi drugi duhovni učitelji to kažu. Ne slažem se sa tim. Ja, dok sam njih slušao, bio sam jako nesrećan. Da, u početku, prvih par dana, to ti pomaže, ali posle sam se osećao jako loše. Nešto tu ne štima. Ja sam istinski postao srećan kada sam prihvatio upravo taj um i telo za moj identitet. Možda zvuči čudno, ali tako je. Naravno, ne neki “pogrešan” identitet, nego ovaj koji se odnosi na mene, to jest, introvert. Kada sve legne na svoje mesto, kada “škljocne”, to je to onda.

Nemojte se bojati tih duhovnih učenja, koja su postala toliko popularna, da nas samo zbunjuju. Slobodno tražite svoj identitet izvan toga, čak i u suprotnosti sa time, nema ničeg lošeg u tome! Eto, samo sam to hteo da napišem, da i sebe i vas ohrabrim u daljoj potrazi i samootkriću. Život može biti lep, samo je bitno da otkrijete ko ste zapravo! Srećno!