Užasan "provod" i jako dobar podsetnik na prijateljicinom rođendanu

 

 

U prošlu subotu sam bio na 24. rođendanu moje dobre prijateljice Ljilje iz Kovina. Obično volim da odem kod nje jer ima jako lepo dvorište. Običavali smo da vodimo zanimljive razgovore. Upoznali smo se u dnevnoj bolnici, znamo se otprilike 5-6 meseci. Ali ovaj rođendan je bio nešto užasno za mene.

Ja sam malo poranio, došao prvi. Solidno smo pričali dok nas je malo bilo: Ljilja, ja, njena majka i otac. Ali, posle, kada je došla neka "ekipa", kad nas je bilo 10-ak, počelo je da mi se slošava. To je bilo nešto zaista užasno, ne znam kako da opišem! Počeli su da pričaju svakojake gluposti, uobičajene teme (koje ja ne volim), najgori meni nerazumljiv humor, znači, ispod svakog nivoa, prostakluk. Osetio sam se ugroženim, izgubljenim, nisam mogao da razmišljam, ućutao sam se, vrteo sam se na stolici. Primetila je i slavljenica to, pa me je upitala zašto sam se ućutao, zašto se ne “ubacujem”. Odgovorio sam iskreno da slabije pričam te uobičajene teme. Šta sam drugo mogao da kažem?

Kada više nisam mogao da izdržim, pozvao sam napolje Ljiljanu, da joj kažem nešto. Ispričao sam joj da mi je jako loše, da je ovo prava tortura za mene, da ne mogu više, da bih išao kući ranije. Takođe sam spomenuo da sam ja i zaboravio na to da mi ne prija kad sam u većem društvu, što i jeste tačno, zaboravio sam, jer da nisam, ne bih sigurno došao na rođendan. I rekao sam da je vredelo doći čisto da se podsetim toga. Ona je lepo uzvratila tako što je rekla da je vrlo zahvalna što sam došao i rekla mi da sam ja poseban, zato je to tako, i da ona voli takve ljude. Ušli smo ponovo u kuću, ja sam se izvinio i pozdravio sa svima, umem ja kulturno to da uradim, pokupio moje stvari i otišao.

Čim sam izašao osetio sam ogromno olakšanje i sve tegobe su prestale. Mada, nekoliko dana posle toga sam bio u blagom disbalansu. Opet sam tragao na internetu za “rešenjem”. Razmišljao sam da se ponovo bavim nekim duhovnim praksama od ranije, nešto probao malo, a onda sam se setio da sam introvert, jednostavno mi je to sećanje došlo. Odmah sam stavio da se downloaduje sve na tu temu sa torrenta. Počeo sam da čitam knjigu “Introvert Power: Why Your Inner Life Is Your Hidden Strength” (koju sam ranije malo čitao) i gotovo odmah je nešto lepo ogrejalo moje srce. Pa ja sam introvert! I to baš izraženi introvert. Konačno sam pronašao nekog ko me razume, i nešto sa čime mogu da se identifikujem, i to istinski. Dobro je poznato da gotovo svima nama nije dozvoljeno od malih nogu da budem autentični, to što jesmo, i da svi nosimu nekakvu glupu masku, koja ne predstavlja nas. To je suludo. To ne vodi ničemu.

Čitajući ovu predivnu knjigu, što više saznajem da sam introvert, sve se bolje osećam, kao da sam svoj na svome konačno. Tako i jeste. Pronašao sam sebe. Konačno! I ništa više mi nije potrebno. To je sasvim dovoljno, pronaći sebe, svoj istinski identitet. Sad mi je jasno zašto sam tako prečesto u životu bio uzgubljen, padao u depresiju, lutao, tragao na svim mogućim mestima i na sve moguće načine da mi bude bolje, da pronađem “rešenje problema”. To je zato što nisam bio u sebi, nisam znao ko sam i šta sam, i to je sasvim normalno stanje da budeš izgubljen. Kao da me je neko isčupao iz korena. Zapravo i jeste tako. Ali sada znam ko sam i šta sam i više ne može to gubljenje da mi se desi.

Još nešto veoma važno: shvatio sam da nisam bolestan nego sam introvertan, takve sam prirode. Okrenut sam ka unutra. To znači da ne funkcionišem u grupi nego u samoći. I zaista je tako, to sam testirao i doživeo na sebi. Od kad znam za sebe, takav sam. Zašto se mi introverti ne osećamo dobro u društvu? Zato što je ovo svet ekstroverta, uče nas da se takmičimo, borimo itd. Jednostavno, mi introverti nismo prepoznati niti cenjeni. Ne znam da li je ovo oduvek tako bilo, ali takva je danas situacija. Zaista, u samoći sam nekako svoj na svome, napunim baterije tako, tada mogu i da razmišljam.

Ova proslava je bila jako dobra i važna lekcija za mene, i dobar podsetnik. Dakle, nikad više rođendani, slave, bilo kakve proslave! Zbogom!